U ljubavi nema vage –
kažeš mi i
stavljaš na čudan put,
put nepoznat, tjeskoban,
pun zamki, idila,
čežnji, laži, snova.

Zbunjena
utječem se Tebi,
ranjena duboko
Tebi vapijem –
Dokad će, Gospodine,
ovako boljeti?

Dok potpuno ne umreš sebi –
jasno mi kažeš.
Težak je put umiranja,
svaki dan tražim
komadić zemaljske sreće,
barem žličicu snova.

Put se odužio,
a ja izmučena vapijem –
Oslobodi me ove more!

Čekam dan
kad ću se svega odreći
i biti potpuno Tvoja…..

Jelka Petršorić; Book.hr