Foto: Pixabay
Prije nekoliko dana vozila sam se na posao, a cesta je bila prekrivena snijegom. Meni se činilo da sam vozila dovoljno oprezno, a ipak mi je auto proklizio na jednom zavoju, Prešla sam na drugu stranu ceste u sekundi.
Nisam mogla kontrolirati volan uopće. Čim sam ja zaokrenula na jednu stranu, auto je odmah počeo kliziti suprotno, kao da nemam zimske gume. Dva puta sam se okrenula na cesti. I bila sam sigurna da ću sletjeti, jer nisam ništa mogla napraviti… Čim sam dodirnula kočnicu, proklizavanje je bilo jače. Već sam se „vidjela ” u grabi kraj ceste.
‘Primi ti volan’
To je trajalo možda nekoliko sekundi, a onda sam se sjetila svojeg anđela čuvara, i u sebi zazvala: ‘Anđele čuvaru – pomozi, primi ti volan! I kad sam to pomislila, auto je još trenutak klizio, a zatim sam se uspjela vratiti na svoju stranu ceste i polako nastaviti vožnju.
Sva sreća – cesta je bila prazna, nije nitko naišao. Naravno, bila sam u šoku, što mi se moglo dogoditi, ali nije – moj anđeo čuvar mi je pomogao, znam to.
Možda će se nekome ovo činiti glupo, ili pretjerivanje, ili će netko reći – slučajnost, ma ova žena fantazira. Nije važno, ja znam da je moj anđeo čuvar uz mene i da mi je pomogao.
„Tko to kaže da anđeli čuvari ne postoje? (Neka mi se javi – ako ima hrabrosti!)”, autora Nevena Drozdeka. Prijavite se na naš newsletter i svaki tjedan primajte najvažnije i najzanimljivije tekstove na svoju e-mail adresu! Prijaviti se možete ovdje.
