Zahvaljujem Bogu što mi je dao starost da vidim što prije nisam Nema ništa što Gospa nemere izmolit od Boga. „Ja ti moj sine molim za svakoga Da Bog da Mir u srcu i u duši za cili svit"

Foto: Eskymaks, Shutterstock

 

Sada bolje vidim

Pokucam.
„Ajde”
Začuo se miran glas iz sobe.
Polako otvorim vrata da ne povrijedim tišinu koja me pomiluje pri ulasku
„Ko je”
Znatiželjno upita, glasom istovremeno pomirnim.
Podigne glavu malo. Krunica joj u ruci.
Sjednem do nje, moje babe koja ne vidi
Šutim upijajući svojim vidom njezin mir
kao da je prelazna ta njena mirnoća.
Udahnem duboko, nečujno
Napipa mi ruke. Uze ih u svoje bucmaste, bijele,
već odavno počinule od mukotrpna rada
Zasja joj smiješak na licu.
Sjetan, sretan, rumen kao jedro djevojče
„A ti li si”
Zagrlih je jako. Ne izgovorih da mi je žao što ne vidi.
Pročita mi misli i reče: „Ja ti sine, sada bolje vidim.”
Zaiskri joj jedna suza u kutu oka, namignu mi, skliznu niz lice do ruba usana i nesta.
„Ovo je radosnica.”, reče mi.
Okrenu se prema meni ne ispuštajući mi ruke.

„Sine moj, zahvaljujem Bogu što mi je dao starost da vidim što prije nisam imala kad. Čovik se rodi da umre. Puno jada vidi i svakakvih nevolja.

Nagleda se svega i svačega. I doživi svega. I radosti i tuge. Boriš se ostati u pameti. Fala Bogu na svemu.

Sad Mu sine samo zahvaljujem. Prije nisam mogla, koliko sada kad vidim šta je vridno a šta nije. A nije se moglo drukčije.

On to zna, zato voli isto čovika i kad griši. On pušta čovika da živi, a ako čovik kod očiju ne vidi nije On kriv. Ako je pripustio bolest dadne i lik.

Ništa mi sine nismo proživili šta i On nije i Mater Njegova. Bili ljudi ko i mi. Dosta jada vidili. Samo što su se Oni rodili da nas spase od prokletstva.

Sine moj, ja ti sada kad ovim mojim očima ne vidim, srcem vidim i dušom. Molila sam ja i prije, ali vazda neka trka bila, posla priko glave. Tribalo je dicu odranit.
A kad se tako umoriš ne moreš ni molit. Onda onaj svoj umor Bogu pridaš. A triba i stat malo sine.
A ne zna se. Triba svak u svojoj koži sve proć.
A eto Bog zna za svakog.

Nađe načina. Nako ko što su Šimuna prisilili da Mu ponese križ a čovik iz polja iša. Gleda svoja posla.
Ne bi ni zna da su Boga pošli ubit.
Uzdahnu kao netko tko je uskopao njivu i jedva čeka da se odmori tijelom i dušom.
Nastavi mi milovati ruku svojim mekim prstima šuteći.
Kao da mi hoće duboko utisnuti blagoslov, znajući koliko je potreban onome tko tek polazi u život.
Zavuče pod jastuk ruku.
Izvuče sliku mlade žene sa krunom na glavi.
„Moja Gospa”
Reče baba zaljubljeno i glasno je poljubi.
Nema ništa što Gospa nemere izmolit od Boga.
„Ja ti moj sine molim za svakoga
Da Bog da Mir u srcu i u duši
za cili svit”,
Završi moja baba monolog neprestano mi milujući ruke.

Neke nježnosti se nikad ne zaborave. I blagoslovi. A poneke i riječi.
I šta ti god život donese znaš da Ljubav postoji
I kad tad će te pronaći ili ti Nju.
Možda ju ugledaš na licu, oćutiš u dodiru,
nježnosti, u oluji il’ u boli, u šutnji il’ vapaju
Prepoznat ćeš ju po Miru

Marina

 

Za Book.hr priredila A. P.

 

Ako se želite osjećati kao dio obitelji Kristofora (onih koji donose Krista), možete skenirati kod za mjesečnu ili za godišnju uplatu ‘timarine‘.

Unaprijed zahvaljujemo i želimo iskrenu dobrodošlicu svim novim članovima obitelji (tima) Kristofori.

Podatci za plaćanje nalaze se na ovoj poveznici.

Podržite naš rad

 

 

 

 

 

 

 

Prijavite se na naš newsletter i svaki tjedan primajte najvažnije i najzanimljivije tekstove na svoju e-mail adresu! Prijaviti se možete ovdje.