Ostao sam…
Ostao sam
Da ti ne budeš sam
Obukao sam se u hostiju
Zaključao u kućicu
I čekam…
Danima, mjesecima, godinama čekam
Da dođeš
Da budemo zajedno
Ali tebe nema…
Dugi dani u pustoj crkvi
Odjekuje svaka sekunda kao vječnost
Ali tebe nema…
Čujem zvona kako zvone na crkvi
Vrijeme je mise
Napokon!
Više neću biti sam…
Vidim, ulaziš u crkvu
Mašem ti radosno
Dozivam te iz sveg glasa
Ali ti ne čuješ
Ti me ne prepoznaješ…
Ponovo žrtvu prikazujem za tebe
Ponovo izričem svoj DA Ocu
A ti si daleko
Zadubljen u svoje misli
U svoje brige…
Vidim tad, ideš k Meni
Pomislih, ovaj put će biti bolje
Ali ne…
Ti reče, kao i svaki put
Hajd’ uđi…
I budi tiho
Imam puno posla
Snađi se sâm
I ja odlazim
Tamo gdje je moje mjesto
U podrumu tvoga srca
Sam
Opet sam sâm…
Evo me, Oče!
Evo me, Oče!
To sam ja,
tvoj stariji sin.
Tvoj stariji izgubljeni sin.
Vraćam se.
Napokon.
A trebalo mi je dosta vremena
da shvatim da sam izgubljen.
Pored tebe, a bez tebe.
Nudio si mi svoje sve,
a ja sam htio svoje
JARE!
Bijedno jare!
Nudio si mi sebe,
a ja sam htio proveseliti se.
Bez tebe.
Mislio sam da može biti moje
samo ako nije i tvoje,
ali koja zabluda…
Oprosti mi, Oče,
sljepoću, što nisam vidio
da sam se izgubio,
da sam i ja protratio sve,
našao svoje svinje i rogače.
Oprosti mi, Oče,
evo, vraćam se…
Neću dio tvojih dobara za sebe
Neću jare ni prazne zabave
Hoću tvoj prsten, odijelo, nove sandale.
Hoću sve što je tvoje.
Hoću Tebe.
Hoću biti izgubljen
U Tebi
Zauvijek.
V. J.
