Foto: Dan V, Unsplash

Jedan čovjek otišao je kod frizera ošišati se i obrijati. Kako je frizer počeo s radom, počeli su razgovarati. Razgovarali su o mnogo stvari i o različitim temama, da bi se na kraju dotakli i teme Boga. Frizer reče: „Ja ne vjerujem da Bog postoji.“

„Zašto to kažete?“ upita ga mušterija.

„Kad bi Bog postojao, bi li bilo toliko bolesnih ljudi? Bi li bilo toliko napuštene djece? Kad bi Bog postojao, ne bi bilo ni patnje ni bola. Ne mogu zamisliti Boga koji bi dopustio ove stvari.“

„Znate, dovoljno je da izađete na ulicu da to shvatite. Recite mi, kad bi Bog postojao, bi li bilo toliko bolesnih ljudi? Bi li bilo toliko napuštene djece? Kad bi Bog postojao, ne bi bilo ni patnje ni bola. Ne mogu zamisliti Boga koji bi dopustio ove stvari.“

Mušterija promisli na trenutak, ali ne odgovori ništa, ne želeći započinjati raspravu. Frizer završi sa svojim poslom i mušterija napusti radnju. Samo što je izašao iz radnje, vidje na ulici čovjeka duge, nepočešljane kose i neobrijane brade, izgledao je prljavo i zapušteno.

Mušterija se vrati u radnju i reče frizeru: „Znate što? Frizeri ne postoje.“

„Kako možete to reći?“ upita iznenađeni frizer. „Ja sam tu, i ja sam frizer, i upravo sam vas šišao i brijao!“

„Ne!“ viknu mušterija.

„Frizeri ne postoje, jer da postoje, ne bi bilo ljudi s prljavom dugom kosom i neobrijanom bradom, poput ovog čovjeka na ulici.“ „Ah, ali frizeri ipak postoje! Te stvari se događaju jer ljudi ne dolaze k meni.“

„Frizeri ne postoje, jer da postoje, ne bi bilo ljudi s prljavom dugom kosom i neobrijanom bradom, poput ovog čovjeka na ulici.“

„Ah, ali frizeri ipak postoje! Te stvari se događaju jer ljudi ne dolaze k meni.“

„Točno“, potvrdi mušterija.

„Upravo tako! Bog, također, postoji! Loše stvari se događaju kad ne idemo k njemu i kad od njega ne tražimo pomoć… Zbog toga postoji toliko patnje i boli u svijetu“.

Želim donirati godišnju ‘timarinu’