Foto: Shutterstock

Život je poput vožnje automobila. Gospodin nam je dao naš automobil. Taj automobil je čudesan. Ima sjajne performanse. Kako bi radio, važno je dolaziti Gospodinu da On u njega utoči pravo gorivo. Važno je automobil i redovito servisirati (npr. otići na ispovijed). Ti voziš svoj auto. On ne ide sam. Tebi je Gospodin dao slobodu da njime upravljaš. I ugradio je u njega svu opremu koja ti treba. Zamisli, tvoj auto ima čak i kočnice. Međutim, auto neće sam zakočiti, taj dio je na tebi. Ti si taj koji treba stisnuti kočnicu. Ti si taj koji može upotrijebiti i ručnu kočnicu ako se za tim ukaže potreba.

Oblikovalo nas je nasljeđe, grijeh, rane, naša srca su nečista…

Zamisli auto bez kočnica… Pa razbiješ i auto i one koji se u taj čas zateknu pored tebe. Ako ne koristim kočnicu, nanosim veliku štetu i sebi i drugima.

Oblikovalo nas je nasljeđe, grijeh, rane, naša srca su nečista… Iz takvih srca često izviru „grozote“. Činim i mislim ono što ne bih htjela (prema Rim 7,19). A ti?

Ne trebamo zbog toga sami sebi zamjerati. Pa takvi smo kakvi jesmo upravo zato da shvatimo da sami ne možemo. Da nam treba On. Da shvatim da sam baš takva, ograničena, ipak pozvana biti kanal Božje ljubavi i poštovanja. Ja ne mogu sama proizvesti ljubav, ali mogu je prenositi, ako se za to odlučim!

Nisam bespomoćna!

Gospodin mi je dao SLOBODU. Dao mi je slobodnu volju. Opremio je moj automobil kočnicama. Ja sam ta koja kočnice mogu i trebam koristiti.

Kad osjetim da se u meni budi ono grešno, ono što je oprečno ljubavi i poštovanju na koje me Isus poziva, na meni je da povučem ručnu kočnicu. Da, ja to mogu! Nisam bespomoćna! Ne moram se zabiti u vozilo ispred sebe! Bog mi je dao kočnice! Kočnice su tu da služe svrsi, ali ja ih trebam upotrebljavati. To je moja slobodna volja. Stati na kočnicu. Povući ručnu i zastati. I u tom trenu kad zastanem, zavapiti (u sebi) Gospodinu. Zatražiti ga neka mi dâ ono što mi tog trena nedostaje. Ljubav, poštovanje, strpljivost, nježnost, blagost, mudrost… Popis je beskonačan. Mogu tražiti što god mi treba! I Bog će dati! Opremit će me onim što mi je potrebno. On će dati da reagiram u ljubavi i poštovanju. I to tada više neću biti ja, to će biti On u meni!

Iako to sve znamo, može se dogoditi da se zabijemo, da prokližemo, da zaškripimo…

Kajem se, Gospodine, zbog svojih opasnih i nesmotrenih vožnji. Kajem se jer često nisam koristila kočnice kada sam trebala. Zbog toga sam nanijela štetu i sebi, i svojim bližnjima, i Tebi. Oprosti mi, moj Isuse!

Iako to sve znamo, može se dogoditi da se zabijemo, da prokližemo, da zaškripimo… To je dio naše vožnje, bez toga, nažalost, ne ide. Kad se dogodi, pokajmo se, ispričajmo, i krenimo dalje! I trudimo se da proklizavanja bude čim manje!

Book.hr; Ozana Jurić