Kršćanska amaterska poezija

POETSKI PREDAH

Ne slušaj me, Isuse… ali budi tu…

Ne slušaj me, Isuse… ali budi tu…

Ne slušaj me, Isuse, kada sam ljuta.


Kada mi misli dolaze kao na traci i redaju se argumenti protiv.

Ne slušaj me kad si mislim Što mi je ovo trebalo?!

Kada te krivim.

Kada Ti kažem da neću više moliti. Da nema smisla.

Ne slušaj me, ali budi tu…

 

Ne slušaj me kad kroz suze sve redom okrivljavam.

Kada sam povrijeđena. Kad se samosažalijevam.

Ne slušaj me kad me bližnji iznevjeri.

Kad kažem da me ne zanima opraštanje.

Kada želim vratiti istom mjerom.

Ne slušaj me! Ali budi tu.

 

Ne slušaj me, Isuse, kada imam hrpu posla.

Kada veš stoji u mašini i neoprano posuđe u sudoperu.

Ne slušaj me kad mislim da nemam vremena za Tebe.

Kada kažem Kasnije ću.

Ne slušaj me. Ali budi tu.

 

Ne slušaj me kad sam umorna.

Kad kažem da ne mogu.

Kad ti prigovaram da mi je preteško.

Ne slušaj me kad mi je svejedno.

Ne slušaj me. Ali budi tu…

 

Ne slušaj me kad Te želim zaboraviti.

Kada bježim od istine.

Kada se zavaravam.

Ne slušaj me, ali budi tu.

 

Budi tu kada Te ne želim.

Kada bježim od Tebe.

Samo budi tu. Uz mene.

Budi tu kad reagiram po starom i ponavljam iste greške.

Budi tu kad mislim da sam sama, da me nitko ne razumije.

Budi tu i dokaži suprotno!

Autorica: Magdalena Pleše

Komentirajte

Najčitanije

Na vrh