Foto: Shutterstock

Moj je život danas, nakon što sam napokon osjetio Božju ljubav, napokon Bogu rekao DA – sasvim druga priča. Hvala Bogu dragomu…

Dok sam živio u laži, išao sam niže.
Onako prljav od grijeha i svojih slabosti,
Oko mene su bile đavolske napasti!
Dvadeset četiri sata, svaki dan, petnaest godina,
činio sam grijeh, nestao je osmijeh!
Ovaj život nije šala! (Sliryc 33 feat. Christina Uskrsfest 2013.)

Bio sam duhovno mrtav

Kao što pjesma kaže, doista sam živio u laži… pa i više od petnaest godina. Ali tada sam mislio da imam sve. Imao sam solidan posao. Dobru plaću. Novca sam imao i više nego dovoljno. Prilično sam često izlazio i trošio sumanuto; na pameti su mi bili samo izlasci, tulumarenje i novac – Bog nije.

Ni slučajno ne bih izašao van u nečemu starom, sve je moralo biti novo i skupo. Da se vidi i da me primijete

Za te silne izlaske sam, naravno, morao i dobro izgledati, pa sam na odjeću i obuću izdvajao mnogo; sjećam se da sam jednom kupio cipele za 1500 kuna!!! Ali to su bile cipele samo za van (o Bože, koja sam zavedena budala bio.) Ni slučajno ne bih izašao van u nečemu starom, sve je moralo biti novo i skupo. Da se vidi i da me primijete. Nije mi bio problem po večeri, izlasku potrošiti 200 – 300 eura. O Bože mili, oprosti mi tu rastrošnost.

Tada sam kupio i automobil, jer „kako ću ja bez auta kad ga svi imaju“. Imao sam doista dobru plaću i banka mi je odobrila kredit bez problema. A automobil je naravno morao biti nešto s čime ću se pokazati i praviti važan. Da mi je bio potreban, nije, nego, ‘kud ludi Mujo, tud i ja’.

Bio sam tužna osoba; izvana sretan i veseo, a iznutra sam propadao

Tada sam mislio da to treba biti tako; da su automobil i ine materijalne stvari u životu veoma važne. I prijateljstva su mi se temeljila na novcu, izlascima i u pretjeranom ispijanju alkohola. Mislio sam da je to život. Ali kao što pjesma kaže: „Dok sam živio u laži, išao sam niže“ – uz sav taj novac, automobil, odjeću, obuću i izlaske, i dalje sam bio jedna velika praznina i tuga od čovjeka. U mome srcu nije bilo ljubavi. BOŽJE LJUBAVI. Točnije, bilo je, ali je moje srce bilo „zacementirano“ i mislilo je da je super.

Bio sam tužna osoba; izvana sretan i veseo, a iznutra sam propadao. Sve niže i niže. Živio sam, ali sam zapravo bio mrtav. Duhovno mrtav.

Sasvim druga priča

Moj je život danas, nakon što sam napokon osjetio Božju ljubav, napokon Bogu rekao DA – sasvim druga priča. Hvala Bogu dragomu. On je ispunio, i još zacjeljuje rane na mome srcu. Ali danas ne brinem. Jer znam da sam ljubljen i da je On uvijek ovdje. SRETAN SAM. Danas znam da sam bez Gospodina ništa. Da bez Njega nemam ništa.

On je ispunio, i još zacjeljuje rane na mome srcu. Ali danas ne brinem. Jer znam da sam ljubljen i da je On uvijek ovdje

Da, imam dobar posao. No danas nemam automobil, jer mi nije potreban. Na odjeću i obuću trošim kad mi je doista potrebna. I pazim koliko i kako trošim. Danas najviše trošim na duhovne knjige (hahaha)… Ma, Bog je jednostavno divan… Jer, sve što imam, Gospodin mi je milostivo dao na upravljanje i to ništa nije moje, nego njegovo. Zato se prema tome i odnosim tako – moj je zadatak da svime upravljam po njegovim zakonima i da Ga slušam.

Otkad sam Bogu rekao da, i moj odnos s obitelji je prekrasan i blagoslovljen. Sve je nekako u Božjem miru i ljubavi.

I dalje se družim s nekoliko ‘starih’ prijatelja koji baš i ne idu u crkvu i ne mole; oni su i dalje moji prijatelji. No, ti izlasci su se sveli na jedno piće i ugodan razgovor

Također, drastično se promijenio i moj odnos s prijateljima. Zapravo, velika većina prijatelja mi više i nisu prijatelji. Ali Bog mi je poslao i neke nove; doista sam mu zahvalan na tome.

Noćni izlasci mi više ne predstavljaju zadovoljstvo, pa zbog toga ni ne izlazim. Najljepši „tulum“ mi je danas neki od seminara duhovne obnove i odlazak u crkvu. Ali ne zato da bih se pokazao, nego zato što sam ondje doista ispunjen i sretan. Danas dosta svoga slobodnog vremena provodim u svome domu čitajući neko dobro duhovno štivo. Nemojte misliti da više uopće ne izlazim. I nemojte misliti da se isključivo družim s ljudima iz zajednice ili crkve. Ne, i dalje se družim s nekoliko ‘starih’ prijatelja koji baš i ne idu u crkvu i ne mole; oni su i dalje moji prijatelji. No, ti izlasci su se sveli na jedno piće i ugodan razgovor.

Nemam novi automobil i ne trošim hrpu novca na izlaske i odjeću; imam onoliko koliko mi je dovoljno, i hvala Bogu na tome. Ali imam ono što mi je najbitnije u životu: BOGA

Imam sve

Tek danas mogu reći da sam doista počeo živjeti. Ne, nemam puno novca. Nemam novi automobil i ne trošim hrpu novca na izlaske i odjeću; imam onoliko koliko mi je dovoljno, i hvala Bogu na tome. Ali imam ono što mi je najbitnije u životu: BOGA. On je danas taj smisao moga života. On je onaj zbog kojeg imam SVE. Bog je danas, napokon, moj život.

Završavam prekrasnom pjesmom s posljednjega Uskrs festa:

Slavim Te, slavim Tvoje ime,
Slavim srca otkucaj,
Slavim Te jer nosiš moje grijehe,
Moj si put u raj. (VIS Trinity)

Tekst je prvotno objavljen u mjesečniku Book,  godine 2019.